Ukapirala sam...
sonatica | 24 Septembar, 2008 22:47
Nisam iz tog filma. Nema tamo uloga za mene, sve su podeljene. Ne mogu ni da režiram. Ne mogu čak ni da budem šminker.
Uzalud se trudim da prihvatim neke stvari. I zato prestajem sa tim. Ne želim da budem deo čopora. Volim da budem slobodna. Znam da razmišljam. Sama donosim odluke. Nisu mi potrebni tutori. Ne tražim lažne osmehe. Ni pohvale bez smisla.
Potrošila sam mnogo energije na nešto, što sam, možda i znala da je pogrešno. Ali, nisam imala hrabrosti da to prihvatim.
Ne volim patetiku, i neću da patim. Zbog koga, zbog čega?
Ovog puta zaista stavljam tačku.
Ogromnu tačku.
Od početka se nisam osećala lepo. Nedostajao mi je moj " Mita bekrija ", i sada mi nedostaje. Jedina je osoba na ovom svetu koja me razume, i koja može da me nasmeje, iskren i pošten...do kraja. Nije on nudio kule ni gradove. Baš mi nedostaje...
Zvaću ga sutra...
I neću nikome više da se izvinjavam. Ni da molim. To ne radim ni u pravom životu - onima koji to ne zaslužuju.
Oni koji zaslužuju su nešto drugo. Nema ih puno, ali vrede...baš kao i " Mita bekrija " koji mi nedostaje.
Zatvaram jedno poglavlje svog života i otvaram novu stranicu..bez straha, bez patetike i drame.
Stranicu u kojoj će biti uloga za mene.
Suzan Tamaro je napisala " Idi kuda te srce vodi "...
To upravo činim.
This is the end my ex friend...
*****************
Nemojte da se plašite, ovaj post se ne odnosi na ovaj blog.
Laku noć...sanjajte nešto lepo...i uživajte u sitnicama koje život znače.
Posted in dnevnik . Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink