PRIČE IZ GF ODSEKA-Deo prvi
sonatica | 06 Maj, 2010 18:54
PRIČE IZ GF ODSEKA – Deo prvi
Sticajem čudnih okolnosti, što bi rekla ona pesma, ja se i dalje nalazim na radnom mestu višeg referenta u GF Odseku. Tako ga ja zovem a kolege i koleginice iz drugih Odeljenja ovaj Odsek zovu ” kazneno -popravni dom ” ili ” ćelija “-kako ko.
Elem, GF Odsek pruža toliko mogućnosti za nekog literarno nastrojenog, kao što sam ja, da to nije normalno.
Evo jedne pričice za početak. Smeh je dozvoljen, zapravo je preko potreban.
Znate da sam u februaru povredila koleno, ali ne znate kako su na to reagovale koleginice i moj Načelnik.
Koleginica koja radi knjigovodstvo na mašini zvanoj ” Olimpija ” iz osamdeset i neke, pre neki dan je počela da me zeza.
” Načelnik se sve vreme raspituje za tebe. Tražio je i da te zovemo dok si bila na bolovanju. Mnogo se Breeee on brine za tebe…sumnjivo je to, a on je Mator čovek! ”
” Šta reče Maro -tako će se dotična zvati u ovim pričama ( primedba autora* ) – upitah je iznenađeno. Ulagala sam neke papire u predmete i stala sam sa ulaganjem kada je počela da me ” zeza “.
” Ništa, ništa, samo kažem da si ti Omiljena Načelniku ! ”
” Maro, otac može da mi bude. O čemu ti ženo pričaš? ”
Poče Mara da se smeje kao lud na brašno.
Meni ne beše do smeha. Jedva sam čekala da pobegnem iz kancelarije u
onu moju drugu kancelariju jer se oko Mare širio nesnosni opojni parfem
domaće proizvodnje pod nazivom BELI LUK.
Mara ga jede svakog jutra, pre polaska na posao. Kaže da je zdrav, i da
ona oće da živi dug život, k’o pokojna joj majka.
Odleteh iz kancelarije što sam brže mogla, i naravno, prenela sam sve Šefovici mojoj koju samo ja zovem “ moja tetka Seka “ jer je volim kao rođenu tetku da volim. Smejala se kao i Mara, i zacenila se od smeha.
Duhovite neke žene. Ja imam preko trideset a Načelnik oko šezdeset godina, samo one ne obraćaju pažnju na to. Sve može da im bude Afera.
Ne znaju da se za mene lično založio jedan FunkciJoner koji je prisustvovao mom padu i preneo Načelniku da bude ok sa mnom, jer se dotični FunkciJoner i ja znamo blizu dvadeset godina.
I tako, dok su se Mara i moja Tetka Seka smejale, koleginica zvana Ućebana kosa, smrtno je bila ozbiljna. Kucala je Rešenje, bila joj je potrebna koncentracija.
Kolega Smeško se za to vreme švćkao po zgradi, predano radeći svoj dodatni posao kao Avon gospodin.
Eh crna Džudi, pričala sam samoj sebi, moraš da se izvučeš odavde. Nema ti života ovde.
Dok sam istog dana radila sa jednom Strankom ušetala je Mara i rekla mi da ona neće da mi dozvoli da radim neki dodatni posao na kome je upražnjeno radno mesto. To može ona da radi, ne radi po ceo dan na ” Olimpiji “.
Stranka je otišla, a moja tetka Seka je graknula na Maru. Počela je da joj gunđa za ono ” zezanje “, a zatim joj je rekla da je Načelnik naredio da ja radim taj dodatni posao, dok ne nađu novog radnika.
Mara poče da sikće, a ja se nonšalantno izvukoh iz kancelarije jer neću da budem svedok ako se danas-sutra potegne neki Disciplinski postupak. Protiv Mare, naravno.
U 10 minuta do 4 moj kolega Smeško i ja smo izašli iz kancelarije jer smo došli ranije na posao.
Bila sam iznenađena i pomalo uvređena što je Smeško na hodniku počeo da brani Maru. U stilu ” ima malo do penzije, razumi je, boji se za svoje radno mesto…” i sve tako.
Tek kad sam došla kući skontala sam zašto je brani. Zemljaci su, iz neke nedođije…ali to nije bitno za ovu priču.
Ne čini ono što ne želiš da tebi čine, setih se ove izreke i rekoh sebi- radni dan je gotov, uživaj u lepom popodnevu. Tako sam i uradila.
Priče su istinite, samo malo izmenjene, imena junaka priča su izmišljena.
U sledećoj priči više o modernoj tehnologiji korespodencije iliti
kako izgleda po Mari mejl.
Posted in priče . Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink