Pismo mom anđelu...zbog koga sam tužna
sonatica | 13 Mart, 2008 19:25
" Poslije nas, nemoj voljeti poslije nas neće biti ljubavi samo bol za tebe i mene samo bol i uspomene Poslije nas, skupi hrabrosti poslije nas, neće biti radosti samo bol za tebe i mene samo bol i uspomene Ja ću ostati, na našoj obali ja ću čekati, da sve se ponovi jer ne mogu ja, bez tebe ja ću pjevati i kad srce zaboli ja ću lagati "
Anđele moj, ljubavi moja, Tako te zovem, jer ti to jesi...moj anđeo...i moja ljubav. Ne znam da li ćeš ikada pročitati ovo pismo, ali ja ga ipak pišem. Ogromna riznica sećanja se otvorila, i uspomene naviru, i reči se nižu, jedna za drugom....
Tražim te u kišnim jutrima...u suncem obasjanim danima, tražim te u noćima bez sna. Ne nalazim te. I dalje tražim tvoj lik u licima stranaca..i opet te ne nalazim. Izgubljena u vremenu i prostoru uzalud čekam ljubav da se vrati. I sve mi je teže, anđele moj, ptico moja velikih krila.
Znam da ti je potrebna širina, mnogo prostora za let. Pustila sam te. Želela sam, i dalje želim da dođeš do zvezda. Tugujem zbog toga što do zvezda stižeš preko trnja, i što ne mogu da letim i ja...sa tobom anđele moj.
Znam da su ti dani sivi i obojeni tugom. Takvi su i moji dani. Sivi dani, dani boje tuge.
Bio si moje Sunce, moj osmeh, moj smisao života..bio si moje sve...A nisi bio moj 
Bila sam tvoja draga, tvoja podrška, rame za plakanje, tvoj osmeh i tvoja sreća...A nisam bila tvoja
Nismo mogli da sastavimo te naše dve polovine srca u jedno...na žalost...Prepreke su bile ispred nas...I moral, i vera u Boga i u Božije Zakone.
Ali smo zato bili duhovno povezani. Srodne duše, dve polovine srca, sreli smo se prekasno da bismo bili i ostali zajedno.
Mnogo smo vremena proveli zajedno. Bilo je i suza, i smeha...sreće i tuge...toliko toga smo proživeli zajedno. I kada je morala da se donese odluka...odlučila sam...
Zato što te volim, i zato što ti želim samo dobro, pustila sam te.
Radujem se tvojim uspesima..na poslovnom planu, ali sam mnogo tužna, jer si i ti ispunjen tugom...
Anđele moj, ovo pismo je haotično, i sigurno se neće naći u tvom novčaniku-kao amajlija ( znam da već imaš moje amajlije )....haotične su i moje misli sada...ali samo je jedna jasna i samo jedna svetli- misao koja ka tebi leti.
Čekaću. Stpljivo. Bol je prisutan, ali jednog dana možda se i desi čudo..čudo koje će nam doneti sreću... možda...to sada ne znamo.
Laku noć anđele moj, oprosti mi što ovu ljubav delim sa strancima..moram ljubavi moja...tako sam sama..šapućem kišnim kapima tvoje ime, i dozivam te tiho u noćima bez sna.... boli i to što te retko sanjam
Anđele moj...tako te zovem, jer ti to jesi, moj anđeo..i moja ljubav....
Posted in ljubav . Dodaj komentar: (41). Trekbekovi:(0). Permalink