Безимена улица и мирне душе
sonatica | 11 Oktobar, 2008 19:54
Данас су Михољске Задушнице. Дан посвећен мртвима.
Бака и деда су сахрањени на старом Бањичком гробљу, тата на Орловачи.
Јутрос смо мама и ја прво ишли на Бањичко гробље. Ту су сахрањени прави Вождовчани.
То гробље би било попут осталих београдских гробља, да нема нешто што друга гробља немају.
Да би се ушли на гробље морате да прођете поред улице без имена. Ту живе људи без адресе.
Расељени из Хрватске, Босне, са Косова и Метохије, најсиромашнији, овде су пронашли своје уточиште.
Старе бараке неке непостојеће фирме њихов су дом.
Има их можда десет, можда дванаест. Нисам их бројала. Када су дошли у те бараке нису имале основне услове- купатила.
Сада су их саградили и повећани су им " квадрати стана ".
Из барака се чују музика...дечији плач, кашљање стараца.
Живе поред гробља. Не боје се " комшија ".
Питам се како ти људи живе. Где раде, где деца иду у школу? Како се лече?
Заборављени од свих владиних и невладиних организација, заборављени од општине...животаре својим обичним животима, не тражећи ничију помоћ.
Деца се играју на пољани преко пута тих барака.
Мало даље од њих почивају некад уморне и напаћене а сада мирне душе. Душе које нису заборављене од својих најмилијих, душе које живе у сећањима оних који их воле.
Posted in priče . Dodaj komentar: (7). Trekbekovi:(0). Permalink