Безимена улица и мирне душе
sonatica | 11 Oktobar, 2008 19:54Данас су Михољске Задушнице. Дан посвећен мртвима.
Бака и деда су сахрањени на старом Бањичком гробљу, тата на Орловачи.
Јутрос смо мама и ја прво ишли на Бањичко гробље. Ту су сахрањени прави Вождовчани.
То гробље би било попут осталих београдских гробља, да нема нешто што друга гробља немају.
Да би се ушли на гробље морате да прођете поред улице без имена. Ту живе људи без адресе.
Расељени из Хрватске, Босне, са Косова и Метохије, најсиромашнији, овде су пронашли своје уточиште.
Старе бараке неке непостојеће фирме њихов су дом.
Има их можда десет, можда дванаест. Нисам их бројала. Када су дошли у те бараке нису имале основне услове- купатила.
Сада су их саградили и повећани су им " квадрати стана ".
Из барака се чују музика...дечији плач, кашљање стараца.
Живе поред гробља. Не боје се " комшија ".
Питам се како ти људи живе. Где раде, где деца иду у школу? Како се лече?
Заборављени од свих владиних и невладиних организација, заборављени од општине...животаре својим обичним животима, не тражећи ничију помоћ.
Деца се играју на пољани преко пута тих барака.
Мало даље од њих почивају некад уморне и напаћене а сада мирне душе. Душе које нису заборављене од својих најмилијих, душе које живе у сећањима оних који их воле.
Posted in
priče .
Dodaj komentar: (7).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
1. sanjarenja56 | 10/11,2008 at 20:33
"Ту живе људи без адресе."
Kako bolno zvuči ovaj pasus. Dabogda imao pa nemao, stara jevrejska kletva, njima je više nego jasna.
2. krilaandjela | 10/11,2008 at 21:02
Некада ће се наши погледи срести
видеће се јаке дугине боје у очима
разумећу шта се десило
свет је напустио мене
напустиће и тебе
није све лако у животу заобићи
спустити кофере и отићи.
Ту сада поред нас у баркама
трчи плач детета
живот се из пепела рађа
неки нови снови, квадрати стана, купатила и топла крила
безимена улица
без адресе станица
и да увек се са кишом враћа
и нова нада.
3. bealiever | 10/11,2008 at 21:03
Potresan post draga moja. Ali život je upravo takav. Nekome majka, a nekome maćeha...
4. phedredelaunay | 10/11,2008 at 23:27
Previse tuzno i nepravedno. Boli.
Inace, volim ponekad da setam grobljem, to me umiruje, iako ne osecam tamo povezanost sa onima koji su me napustili.
5. patos | 10/12,2008 at 09:35
Eto vidiš, sonatice, kako se ne da izbeći politika. Iz ovog tvog humanog i potresnog članka o dubokoj ljudskoj nesreći i nepravdi prosto vrišti krivac - ona najrđavija politika na ovim prostorima! I još gore - nespremnost kod mnogih da se sa istom raskine.
Kad se livade i kamenje hipostaziraju kao najviše vrednosti - ljudske sudbine bivaju poput opisanih.
Možda sam te '91. i '92. spavao baš u njihovoj kući (ostacima iste), ili njihovog komšije ...
Zašto?
Ave!
6. andrijana | 10/12,2008 at 10:35
@Sonatica: Bas je tuzno, ali ne zaboravi, ovo je Srbija, postalo je normlano da se tako zivi... Mene vise nista ne cudi u nasoj drzavi... Bezimene ulice, bezimeni ljudi, jos jedan trag u vremenu, jos jedna prolivena suza, jos jedan covek, jos jedna mirna dusa... :(
7. pepelinno | 10/12,2008 at 16:13
bez imena i adrese...
tuzno, nema sta.
u svemu, ne treba zaboraviti...!
juce je na antifasitickom protestu bilo svega stotinjak ljudi. ljudi iz grada koji je 6. aprila '41. unisten fasistickim bombama. iz grada konc logora za vreme II sv. rata.
Put ljudi, o kojima pises, je bio potpuno kontrolisan. iz Krajine na Kosovo, sa Kosova u centralnu Srbiju u kolektivne centre.
kontrolisana migracija stanovnistva koje je od strane Srbije, tada, korisceno kao zivi bedem.
takav obrazac iskoriscavanja, doslovce, iskoriscavanja ljudi je bio karakteristican za Austro-Ugarsku. Srbi, ljudi, su korisceni kao topovsko meso u ratu Ugara i Turaka.
jedina razlika je u tome sto je plan kretanja ovih ljudi, Srba iz Krajine, o kojim pises, bio napravljen od Srba(Srbina).
jedna si od onih koji u tome NISI ucestvovali.
sreca tvoja?
pa ne.
nesreca citavog naroda i
nebriga celog drustva.