Zašto pisci pišu?
sonatica | 23 Oktobar, 2008 15:54Tako se zove tema na jednom net forumu.
Mnogo je odgovora napisano, ali, niko nije pogodio suštinu.
Da li ste se ikada zapitali zašto pišete, i privatno, i ovde na blogu, a ne bavite se novinarstvom profesionalno?
Ja znam zašto pišem. Od onog trenutka kada sam naučila slova, azbuku i abecedu, i kada sam počela da pišem školske sastave, znala sam da ćemi ljubav prema pisanju ostati ljubav za ceo život.
Pišem da bih podelila sa čitaocima svoje misli, osećanja, maštanja. Pišem da bih prenela drugima svoje znanje i iskustvo.
I na prvom mestu, pisanje je za mene - život.
Kao vazduh, kao voda...neophodno mi je da pišem da bih živela.
Iste razloge imaju i poznati i nepoznati pisci, naši i strani.
Knjige nas uče, zabavljuju, nasmeju, rastuže, u carstvu knjiga putujemo širom planete, putujemo kao da smo u vremeplovu....
A sada da pročitam i vaša mišljenja :)
Posted in
Generalna .
Dodaj komentar: (14).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
1. vladica | 10/23,2008 at 16:23
Ja se bavim poezijom. Pišem poeziju i živim sa poezijom. Svoju poeziju prezentujem na drugom mestu, ali ne retko prenosim svoje pesme ovde. Nije mi cilj reklama, jer da želim da se reklamiram ja bih stavio svoje ime i prezime, adresu i narudžbenicu. Pišem dušom svojom da je ponekad očistim od loših misli, da je pomilujem dobrim mislima, a u poslednje vreme pišem zato što znam da neko želi da me čita!
2. shadow | 10/23,2008 at 16:27
Ja pisem jer je to moja unutrasnja potreba, prosto sam fascinirana belinom papira isped sebe u koju mogu da smestim bilo sta.
Ne uzimajuci blog u obzir, pisem o nekom drugom pisanju nikada nisam pisala namenski niti za druge vec iskljucivo za sebe. Onda se desi niz slucajnosti koje te dovedu na knjizevnu scenu ali se trudim da me to ne pomete kao vecinu pisaca, to je vec za neku drugu pricu. Ne pisem namenski vec polako, kad osetim potrebu, nekada se mesecima u meni ''kuva'' nesto pre nego sto kao vulkan proradi i prenese se na papir.
Sto se blogovanja tice... bez obzira na komentare, to je opet nesto sto je potrebno iskljucivo meni.
I opet sto se blogovanja tice ja vise volim da procitam druge ali malo je onih koji istinski pisu i zele nesto da kazu.
Devedeset posto njih pise zbog neke blog slave sto je nenormalno ali ajde, to je jedna od mana bloga.
Mislim oseti se cak i ovde kad neko ima potrebu da izbaci iz sebe nesto, sta god to bilo ili kad samo redja postove onako bez veze jer ima tu mogucnost.
I da, mnogo njih pise da bi se zvali piscima, evo ti primera Isidore Bjelice, stancuje knjige kao pomahnitala sva uvredjena sto nije tamo gde ona misli da treba da bude, medju velikim knjizevnicima. Pokusala sam da citam dve njene knjige i nista. Jednostavno nemas sta da procitas.
I, bre, otvorila si temu o kojoj mogu do prekosutra.
Uprosceno, pisanje je unutrasnja potreba.
Sve sto doje kasnije, stampa, publikovanje, je nesto drugo.
I da, i citanje je unutrasnja potreba, jaka, bar kod mene.
3. shadow | 10/23,2008 at 16:28
Koliki mi je komentar, kao post :), obrisi ako mislis da je predug.
4. vodolija | 10/23,2008 at 16:29
Mislim da pisu jer su neshvaceni... Jer papir "trpi" sve... I da je zelja, odnosno potreba za nekim vidom izraza suvise jaka da bi ostala u coveku...
5. MMMila | 10/23,2008 at 16:51
Kao prvo,i novinari pisu! Ne mislim tu na one nase dnevne (nedeljne, mesecne) obaveze i GLODURa koji nikad nije zadovoljan jer ima previse stilskih figura i epiteta...
Kao drugo, i pisci su ljudi! Razmisljaju, primecuju zivot, zive ga. I ne prolaze pored njega! Umeju da primete, a primeceno da pretoce u reci. Emocije da napisu recenicama.
I to postane potreba, zadovoljstvo, deo zivota.
Neko pushi! Neko se drogira. Ima i puno alkoholicara. Zavisnici na sve strane. I pisci su zavisnici.
6. stepskivuk | 10/23,2008 at 16:54
Pisem jer zelim da fotografisem trenutak.
bio on u realnom zivotu,ili se dogodio u mojoj dusi.
Kasnije,kada se vratim napisanom,prodju kroz mene vrtlozi osecanja koji su me i nagnali da pisem.
Vise volim da citam,oduvek sam citao mnogo i citao sve...
I onda,dirne me kada se u redovima koje napisem neko prepozna,ili se oseti kao ja,kada sam pisao...
To je magija pisanja i magija citanja.
Na kraju, i ne znam zasto pisem...nema svesne namere.
Samo postoji sadrzaj koji zeli da izadje napolje.
7. phedredelaunay | 10/23,2008 at 17:11
Kad god sam imala period u kome slucajno ili namerno (da, bilo je i toga - pisanje ili zivot, odaberite sami, blah) prestajala da pisem, osecala sam se lose.
Ne znam zasto.
Sada me muce nezavrsene price, ali nekako nije vreme, ni mesto. Zatvorila sam se u sebe i cutim. I tako patim, na svoj nacin.
8. andrijana | 10/23,2008 at 17:22
Pisem jer to volim... Pisem, jer pisanjem oslobadjam svoj mozak misli koje ga okupiraju, pisem kako bih sa drugima podelila svoje emocije koje osecam tokom pisanja, pisem jer je to sastavni deo mog zivota...
9. MMMila | 10/23,2008 at 17:29
A pitanje moze biti i zasto neko prepisuje, pa vara ljude da je sam pisao...
Srry na upadici! Danas sam bodljikava.
10. krilaandjela | 10/23,2008 at 17:31
Пишем да бих боље упознао себе.
Пишем да би ме разумели други кад нешто у причи кратко или неразумљиво кажем.
Пишем јер ме мисли стално јуре.
Пишем да бих се сетио тренутка.
Пишем зато што је волим и зато што је она потреба у мени.
Пишем зато што сам научио да је то лепота и уметност.
Пишем јер тако препознајем и људе који су отишли.
11. mandrak72 | 10/23,2008 at 19:54
Možda pitanje nije na mjestu. Pisci znaju zašto pišu. Svako ima svoje razloge. Bespredmetno da svako ponaosob iznosi svoju potrebu. Barem pisci. Možda bi bilo inetersantnije zašto mi pišemo ovde na blogu. Bez da se uvrede pravi pisci ako ih ima ovdje, a mislim da ima , a ja to ne znam. Možda je najbitniji razlog taj da svako ima pravo da pokuša, možda otkrije više o sebi nego što je znao, možda će nako drugi primjetiti više nego što sam o sebi može suditi. Sve dok sa zanimanjem iščitavam postove dragih mi likova, sve dok budem osjećao da ne smaram i dok mislim da imam šta reći, i najvažnije sve dok mi ovdje bude lijepo biću tu. Možda me jednom i to prođe. Zabavno mi je. To što sam nekad pisao nešto poezije do 2000-te, pa nisam pisao ništa do 2007 vjerovatno je moralo tako biti. Ne bih nikog da opterećujem dokle ću i kako ću pisati.Pozdrav
12. patos | 10/23,2008 at 20:24
Zašto živi dišu?
Ovo stoga jer mi se činilo da u nazivu teksta pod piscima podrazumevaš pre svega literate.
Ako se taj pojam proširi i na žurnalistiku i novinare, onda, bojim se, tu nemam ništa lepog za reći - oni zapravo ni ne pišu.
Ako se ode dalje, pa se piscem obuhvati svako ko bilo šta naškraba - onda nemam ništa za reći.
A ako je pitanje zapravo - Zašto neko piše svoj weblog? - onda je tu na delu šarenilo krajnje ličnih motiva, tako da bih mogao, slažući se sa par komentara, samo kratko reći - 100 ljudi, 100 ćudi!
Ave!
13. stepskivuk | 10/23,2008 at 20:29
eto ti misljenje jednog filozofa!
Svaki odgovor sadrzi dvaput toliko novih pitanja...
Pozdrav Patosu.
14. donna | 10/23,2008 at 20:56
pišem iz ljubavi. Pišem jer me prsti sami vode i ne mogu da stignu da zapišu sve moje misli. žVolim, stvarno volim pisati