Moj kutak

Zbog toga, ovim postom se priključujem svima koji se bore da deca sa ulice ponovo dobiju svoj kutak u kome će provoditi dane i lepše dočekati Novu godinu.

Svakoga dana ih srećemo, na ulicama, u podzemnim prolazima, na ulazima u kafiće ili restorane.

Željni ljubavi, gladni, oskudno obučeni sa tužnim osmesima, vape za pomoć.

Nerazumna politika nadležnog gradskog Sekretarijata, oduzela im je ono što im je najpotrebnije: hranu, mesto gde će se okupati, ugrejati, dobiti pažnju.

Jedna poslovica kaže " Ne čini ono što ne želiš drugi da ti čine ".

Zar se niko od nadležnih nije postavio bar na tren, na njihovo mesto?

Zar nije mogao da zamisli svoje dete boso, gladno, žedno i tužno?

Gde je nestala ljudska humanost?

Gde su sada sve političke stranke koje su se bunile i mitingovale zbog raznoraznih stvari? Nema ih.

Brinu o sebi, svojoj porodici i svojoj deci.

Sit gladnom ne veruje...još jedna poslovica. Odgovara ovoj priči.

Ne želim sada da pišem priču o deci, ili politički da mitingujem. 

Realna sam i praktična osoba.

Imam jedan predlog : pogledajte na sajtovima na kojima se reklamiraju montažne kuće, kolika je njihova cena. Mala je, uz dodatne troškove malo veća...

RTS je juče imala humanitarnu akciju za popravku i izgradnju porodilišta u Srbiji.

Hajde da B92, ili neka druga televizija, plus još jedna, dve radio stanice organizuju nešto slično za ovu decu.

Potrebno je razgovarati sa EFG bankom ili nekom drugom bankom da pomogne. 

Dovedimo glumce i poznate ličnosti, napravimo jednu emisiju o toj deci, bez razgovora građana sa tim poznatim ličnostima da ne ispadne kopija RTS-a.

Verujem da će se poznate ličnosti iz svih oblasti: medija, muzike, sporta, čak i politike uključiti u ovu akciju.

Neka oni daju priloge. I mi, koji pišemo ovde, treba da damo priloge- novčane.

Kada prikupimo novčana sredstva za izgradnju montažne kuće od 120 kvadrata, uputimo dopis nadležnima iz Grada.

Uvek postoji slobodna parcela koja može da se dobije na korišćenje- po novom Zakonu na 5 godina, zatim se to produžava.

Vratimo osmeh i veru u budućnost deci kojoj smo potrebni.

Pomislimo na svoju decu, na decu naših sestara, braće, prijatelja. Nikada se ne zna šta donosi dan a šta noć.

Neće oni doživeti sudbinu te dece, znam ja, ali, kada činimo dobro deci sa ulice, setimo se i naših veselih i srećnih mališana.

Dosta je priče o NVO koje se uglavnom bave politikom. Dosta je politike. Radimo nešto konkretno.

Verujem da to možemo. Znam da to moramo.

I sami ćemo biti srećniji kada darujemo nekome sreću.