Nisam, ne mogu, neću...
sonatica | 10 Septembar, 2008 23:35Negacije, tako obične i tako česte. Koliko puta smo ih izgovorili kada su u pitanju raznorazni povodi...a i kad nije bilo povoda.
Neću da kukam kako sam nervozna, i tužna, kako me boluckaju zub i noga.
Nisam zaljubljena. Nisam razočarana.
Ne mogu da pišem o ljubavi kada je nemam...
Neću da vam postujem muziku jer prazan post bez teksta ne volim.
Neću da se svađam preko postova. Neću da prestanem da pišem ovde.
Ne volim jesen. Donosi tugu, a neću da budem patetična, neću da budem ni romantična.
Da li sam postala santa leda, ili me je život takvu napravio?
Posted in
priče .
Dodaj komentar: (9).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
1. phedredelaunay | 09/10,2008 at 23:55
Ne brini. Sante leda ne postavljaju takva pitanja.
Veliki pozdrav od istresirane Backulje!
2. principessa78 | 09/11,2008 at 00:15
Koliko slicnih negacija ponavljam svaki dan...I ne,nikako necu da se svadjam:)Ali ti saljem pussu!
3. biljana | 09/11,2008 at 00:30
Sante leda nemaju nikakva osećanja, a ti imaš - bar ova negativna. Ali polako... posle kiše dođe sunce...posle jeseni zima...
4. krilaandjela | 09/11,2008 at 01:23
Ко је учио да лети он је научио и да пада, смењују се годишња доба, мењају се и људи, све је то у залогу времена, у кругу простора испуњеног нашим осећањима.
Једина ствар која није ствар јер куца у нама је да се ми према њему одазивамо, тако да ће и твоје срце осетити, чути и разумети када је време пролећу, лету, јесени и зими.
Све ћеш своје поново понети и заборавити негацију негације...
5. belaruza | 09/11,2008 at 08:29
Život nas nekada zaledi, pa i sami poverujemo da smo sante leda, dok nas nečiji osmejak ili topli stisak ruke ne otkravi.
6. domacica | 09/11,2008 at 12:32
volim jesen. ne volim svadje, prepucavanja, pljuvanje...
volim da pročitam nešto lepo, ohrabrujuće, da odelim radost li podmetnm rame za plakanje...
ne volim svoju tastaturu, mnogo preskače,
a ti definitivno ne možeš biti santa leda, to ti e samo magla nakupila ispred očiju. strpljivo sačekaj sunce koje će je rasterati ili pokušaj sama. ili uz pomoć prijatelja.
Prijatno!*
7. casper | 09/11,2008 at 12:44
Nisam prestala da volim, nisam prebolela i nisam odustala.Ne mogu i necu nikad! Nisam santa leda, a nisi ni ti, zivot jeste surov ali ne mogu i necu da prihvatim da je sve gotovo, a nemoj ni ti. Uverena sam da ce se i negacije jednom zalediti.
8. mandrak72 | 09/11,2008 at 13:30
Jesen ne voliš, ma sjedi kraj prozora kad kiša pada, gledaj i vidjećeš da ima i tužnijih od tebe, pošutjeli list koji još eto tu i tamo visi, šiba ga vjetar, a on se ne da jer još život voli, pa pas koji nasloni glavu na šape i gleda u nebo, pa.....
Pa i tuga je život, dođe prođe i nestane. Pozdrav.
9. Baladašević | 09/11,2008 at 15:04
Drago dete, samo da nađem vremena, poslaću ti niz drumove ravničarske čitavo stado radosti, prema tome, raduj se, nada je čudo! Imaš ti ljubavi, kao i svako. Ljubav je ono od čega smo svi stvoreni.
Pozdravljam Bačkulju milu! :)
I sve ostale, velike i male!
Lokalni dobošar