Mojoj Zvezdi
sonatica | 04 Januar, 2009 19:43
Bila je dovoljna jedna pesma da mi vrati sećanja na neka
davna, lepa i srećna vremena.
1985 se vuče, a ja klinka slušam “ Esmu “ i pišem pisma
ljubavna. Ne pišem ih dečaku rošavog lica, mojoj simpatiji, već Tifi, mladom
pevaču “ Bijelog Dugmeta “.
Kada se samo setim kako sam zvala Sarajevo po nekoliko
puta nedeljno.
Moje detinjstvo, moju ranu mladost, formirao je upravo Tifa sa svojom muzikom.
Moja sestra je bila dete, ali je i njeno detinjstvo i mladost obeležio baš Tifa.
Sledila me je u svemu, kao verna kuca, draga moja Jaca.
Preko tinejdžerskih časopisa “ Ćao “ i “ Pop rock “ našla sam dve drugarice iz Sarajeva. Dopisivala sam se sa njima.
Moja Jaca je takođe našla drugaricu u Sarajevu.
Sve više ljudi me je vezivalo za taj grad. Maštala sam da živim u njemu.
Zavolela
sam Miljacku, i Baščaršiju, i Grbavicu.
U srednjoj školi sam sedela sa devojčicom –devojkom koja se družila sa mojom drugaricom iz osnovne škole.
Njih
dve su bile ludo zaljubljene u Dražena -Žeru i Darka iz “ Crvene Jabuke “.
Na osnovu fotografija koje su mi pokazivale, ja, zbunjena
i naivna klinka, nisam tada zaključila da su možda “ grupi devojke “.
Ja nisam volela te momke iz “ Jabuke “. Imala sam priliku da ih upoznam. Na mene su ostavili čudan utisak.
Suviše arogantni, nedodirljivi, ZVEZDE.
Nastavila sam druženje sa “ Tifa bendom “ .
Dino Stanković. Zove me u Sarajevo, da budem njegov gost.
Moji neće ni da čuju za to
Amir Bešo. Pamtim naš poslednji razgovor koji smo vodili
kada je izbio rat u Bosni.Ćutanje, tuga, strah.
Zlatan Čehić. Stvarno smo verovali, i on, i moja sestra i
ja da smo neka daljnja familija, zbog prezimena.
Mladen Vojičić. Cela njegova porodica je znala za mene,
počev od tate, do brata i dugogodišnje devojke Ljiljane.
Moj čarobjak iz snova. Moja javna i tajna ljubav.
Danas se smejem celoj toj priči. Tada sam bila ozbiljna
Nikada ga uživo nisam upoznala. Pričali smo xy puta
telefonom. To je još više povećavalo magiju.
Ljiljanu smo moja sestra i ja upoznale jednog dana u
hotelu “ Moskva “.
Upijale smo svaku njenu reč.
Pre par meseci čula sam se sa njom. Setila
se mene. Smejale smo se i pričale, mislim da smo samo onako usput spomenule
Mladena 
Nakon svih tih godina čarobno lepih, manje-više srećnih
postala sam zrela osoba sa gomilom obaveza i pravih problema.
Nastavila sam da slušam Tifinu muziku, želja da ga
upoznam prisutna je i sada...
U moj život, neočekivano, kada sam se najmanje nadala
vratio se prijatelj iz nekih drugih priča.
Mister Ž.
I ponuda da radim sa njim. Prihvatila sam, misleći da će
mi ipak pomoći da upoznam Tifu.
Imao je prevelike ambicije. Luda kombinacija - lav i lavica. Oboje željni vlasti i
nespremni na kompromise.
Znala
sam i znam sve o velikim projektima. I o putovanjima. O koncertima.
“ Ne mešaju se emocije i posao “ pamtim te reči.
Ja nisam ni želela da mešam. Samo sam želela da popijem
kafu i sok sa čarobnjakom moje mladosti.
Kada je preminuo Laza Ristovski, koga sam površno
poznavala preko nekih komšija, Ž mi nije dozvolio da idem sa njim na sahranu.
Nisam otišla.
Raskinula sam poslovnu saradnju. Ekonomski sam nezavisna
i mogla sam to da priuštim.
Na neki način, udaljili smo se Ž i ja i kao prijatelji.
Povod – Mladen Vojičić.
Tragovi prošlosti ne nestaju u nama. Oni nam formiraju
ličnost. Utiču na nas. Nikada ne mogu postati prava prošlost.
To
sam naučila i zbog svog emotivnog statusa.
Ne
kukam. Ne žalim se.
Citiram
opet mog poznanika M “ Igram, pevam,
lako mi je – niko ne zna kako mi je “.
U Sarajevu je sada 0.
Ovde je minus 6.
Iz tople sobe posmatram sivilo dana. Razmišljam o
Sarajevu, i o svoj mojoj raji.
Iskreno se nadam da ću ove godine popiti kafu i sok sa
mojim čarobnjakom...i da ću gledati slike...nedostupne javnosti
Nakon svih ovih godina možemo biti prijatelji. Vreme je.
Posted in
priče .
Dodaj komentar: (5).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
1. tuzna | 01/04,2009 at 19:52
imam utisak da zbog slova J na kraju svakog odeljka fali neki deo teksta.Ako ne fali,onda ti pises nedoreceno i slatko-a ja to obozavam.U svakom slucaju,emotivan post.:**
2. tuzna | 01/04,2009 at 19:53
Hahah,morala sam da se nasmejem na svoj komentar.Progutah ga pola.U svakom slucaju,lep,dopadljiv i veoma emotivan post-pocela sam da zvucim kao moja profesorka srpskog...:)
ljubim te
3. pricalica | 01/04,2009 at 19:58
Пошто сам код мене једва измуцала добродошлицу теби, ево да те одавде лепо на твом терену поздравим и да се присетим Тифе. Да, и ја сам га радо слушала и слушам.
4. donna | 01/04,2009 at 21:57
Tak'i smo ti mi bona, svi:)
A i ova magla...
5. Rescatistas | 10/14,2010 at 18:59
imam utisak da zbog slova J na kraju svakog odeljka fali neki deo teksta.Ako ne fali,onda ti pises nedoreceno i slatko-a ja to obozavam.U svakom slucaju,emotivan post.:** yonni barrios