Можда...
sonatica | 22 Jul, 2008 19:18
Можда ће се једити што ово радим, али сила, чудна нека сила, тера ме да пишем баш о њему, јер ми значи, и то много.
Увек ме развесели, посаветује, охрабри, зна да напише шта треба и када треба и зато је од самог мог доласка овде мој блог пријатељ, а желела бих да га сретнем и уживо.
Баладашевић, поред једне наше даме, домаћин, краљ, звезда овог блог неба. Из равнице, из које и ја на неки начин потичем.
Баладе нам пише
Али притом увек каже више
Лепе речи присутне за њега су свуда
А нигде ни трага некој нервози
Дивно је што је овде са нама
Анђео наш из златом посуте равнице
Шири се осмех на лицу кад видимо да је канда љут
Ехо његових речи се памти
Врлина пун је он, а мана јако мало
Истину мудру увек збори
Ћакулање илити ћаскање са њим увек прија, својим великим срцем уме све нас да спаја, он је човек који то зна, који то може, само људе да спаја, никада да раздваја
Пријатељу мој драги, немој се љутити због ове песме, настала је у једном даху. И пре краја, морам ти још нешто касти-- не обраћај пажњу на изглед свој. Најбитнија је лепота душе. А твоја је душа прелепа. За тебе, твоју малу гараву, и децу, један ауто и још нешто...
Posted in prijatelji . Dodaj komentar: (18). Trekbekovi:(0). Permalink