56 - pedesetšest
sonatica | 20 Jul, 2008 16:29
Posmatram grane kako se lagano njišu, i slušam zvuke koji dopiru sa ulice.
Razmišljala sam kako da obradujem NJU, i shvatila da pesma nije način. Proza mi više leži.
Ovaj 56-ti po redu post posvećujem osobi koja je svima nama draga, i koja u svom blog nadimku ima broj 56.
Sanjarenja, žena koja svojim optimizmom oplemenjuje ovaj blog. Osoba koja nesebično širi pozitivnu energiju. Za svakoga ima razumevanja, nežne reči podrške, toplinu koja zrači iz svake njene reči.
Vesela je, pozitivna, veoma draga. Mislim da niko ne može da se naljuti na nju, jer ona sama nije svađalica, i nikome ne daje povod za svađu.
Poklanja nam deo svog života, svoje duše. Ostavlja trag na ovom malenom kutku beskrajnog Internet prostranstva.
Retko je " vidimo " neraspoloženu, a i kada to jeste, njena tuga kratko traje.
Na osnovu njenih postova zaključujem da je srećna žena.
Samo oni koji su srećni i zadovoljni svojim životom mogu da šire vedrinu, i blagi mir koji tako prija.
Čast mi je što sam je upoznala preko neta, i što mogu da napišem da mi je draga i iskrena net poznanica. Nadam se da ćemo se jednog dana upoznati, i već unapred znam da će utisak o njoj biti isti, verovatno još bolji.
Sanjarenja56, poklanjam ti nove baletanke za ples i jedan valcer, samo za tebe.
Posted in prijatelji . Dodaj komentar: (16). Trekbekovi:(0). Permalink