Pokušavam...
sonatica | 29 Avgust, 2008 18:37Da ubijem ovu tugu u meni...da oteram loše i dozovem dobre misli.
Pokušavam da zaboravim to prijateljstvo koje je nestalo kao pahuljica u martu.
Pokušavam da završim " Rozalindu " koja se neće tako zvati...
Pokušavam...mnogo stvari da uradim...greške da ispravim, one koji su otišli da vratim, i neke čudne stvari da shvatim...
Pokušavam...ali mi ne polazi za rukom...
Posted in
tuga .
Dodaj komentar: (11).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
1. sanjarenja56 | 08/29,2008 at 19:18
Ne može baš uvek da uspe sve dobro što zamislimo i želimo...ali proći će ova faza, i opet ćeš uspevati!
2. vladica | 08/29,2008 at 19:31
znaš šta, pod hitno uzmi odmor i idi negde na neki salaš ili na neku planinu ili jezero. Vratićeš se preporođeno...
3. Baladašević | 08/29,2008 at 20:52
Možda čak i neko od blogera ima neki salaš, slučajno, možda se digod zaturio... :)
Dr za tugu se javlja da ti pomogne. Ne brini, ne bih ja znao da pomažem da tuge nisam izučavao ni manje ni više nego na sebi.
Glavu gore, veliko je panonsko more!
I, javi se, pa ćemo da divanimo!
4. sonatica | 08/29,2008 at 21:14
Baladaševiću...Vladice...Sanjarenja...
DIVNI STE!
Ne znam šta drugo da napišem...
5. Baladašević | 08/29,2008 at 22:17
Napiši ovako, kad već ne znaš: Budalaševiću, pročitala sam tvoj večerašnji post, malo mi je lakše i javiću se tebi, mom neznanom drugu, da večeras uz mesečinu, krckamo tugu...
6. casper | 08/29,2008 at 22:36
Neke stvari je nemoguce ni
shvatiti, ni prihvatiti.Sto vise pokusavas sve je teze. Jednostavno pusti...nesto mora da se boluje, nesto ne prolazi samo od sebe
7. malaino | 08/30,2008 at 00:05
Pokušavamo...Živimo..zaboravi na tugu, sreća je tu samo su ti malo zamagljene oči...Pozz
8. tuzna | 08/30,2008 at 00:14
Opet tuga?
Ne moze,to je moje zanimanje...
Kradljivice jedna,ajmo odma' osmeh na lice!
9. sanjarenja56 | 08/30,2008 at 07:27
Tuzna je imala naj komentar. Dakle, sonatice, ništa od tuge!
10. :@8 | 08/30,2008 at 09:48
Покушам, па се вратим и у свој живот свратим.
Гурнем камен туге да се котрља и да надрља у парампарчад да пукне.
Нема туге више ту смо ми, Поздрав
11. principessa | 09/03,2008 at 15:44
Dodje vreme, kad nekako stanemo i necemo dalje, opiremo se brzini vremena jer bismo da vratimo ono izgubljeno, a to ne moze...:( skoro uvek-nazalost...