Још једно писмо...03.10.1999.-03.10.2008.
sonatica | 02 Oktobar, 2008 22:53Најдражи мој пријатељу,
Кажу ми да време лечи све. Лажу ме...Само ме теше и желе да наставим напред, да се више не враћам назад.
Како? Зар могу напред без тебе?
Ево дође и ова година девета, а ја и даље тугујем и мисли ми ка теби лете.
Био си ми пријатељ, волела сам те као старијег брата, рођеног брата
кога немам. Волим те и даље, и будим се ноћу када се сетим те проклете,
најтужније недеље.
Рекао си - " видимо се у недељу " и дуго се опраштао са мном. Као да си знао да последњи пут разговарамо.
Ти си отишао на небо, међу анђеле, те недеље 03.10.1999. мало пошто је часовник откуцао подне.
Опрости ми што нисам могла да плачем те недеље. Опрости ми што сам плакала много...касније.. Опрости ми што плачем сада.
Недостајете ми много Гага и ти..и Вучко...Речима не могу да опишем колико.
Рада и ја плачемо када се видимо. Деца су већ мали и велики људи. Био би поносан на све њих...да их видиш данас.
Не могу ти рећи " Збогом " јер та реч не постоји у мом речнику када си ти у питању...када су Гага, Вучко, Бранко у питању.
Живите у мом и у срцима свих нас који смо вас волели.
И знам рекао би сада " Мала, само храбро, желим да будеш добро " ....
Бићу добро, драги мој пријатељу....
Једнога дана ћемо се опет срести, зар не? И на том небеском путу бићемо
заједно...на једној звезди која окупља све пријатеље, на звезди која се
окреће и најлепше светли...Једнога дана..
До тада сањај вечни сан, најбољи, једини мој пријатељу...мирно и тихо.
Недостајеш ми...
Много!!!
- Мом пријатељу који је страдао у злочину на Ибарској магистрали 03.10.1999. -
Posted in
tuga .
Dodaj komentar: (9).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
1. di | 10/02,2008 at 23:08
Napisala bih ti nesto, no shvatam da bi sve moglo zvucati kao klishe.
A verujem da sve vec znas i sama. Bar tako sticem utisak citajuci izmedju redova.
Saosecam.
2. andrijana | 10/02,2008 at 23:17
Mogu samo da ti kazem da saosecam sa tobom... Tesko je kada izgubimo osobu koju volimo... :(
3. casper | 10/02,2008 at 23:24
Nebo nam salje Andjele da nas oplemene i da nam pokazu put, a onda ih ponovo uzima sebi,ostavljajuci nas da zauvek tugujemo za njima.
4. sonatica | 10/02,2008 at 23:33
Да, био је мој Анђео чувар...
5. sonatica | 10/02,2008 at 23:34
И хвала вам на коментарима...
6. donna | 10/03,2008 at 08:42
da vrijeme ne liječi ništa i nikada osjetila sam i sama.
samo uspomene čuvaj
7. ortakvelja | 10/03,2008 at 12:26
"Dodji da pijes sa nama ove noci
pusti ljubav vremenom ce doci
osto si bez jedne
nemoj da se kajes
ljubav dodje ode
ti nemoj da stajes"
8. tuzna | 10/03,2008 at 14:36
mnogo sam puta procitala i mnogo puta pocela da pisem,pa odustala.ovo moze napisati,i ovo nije samo puko laskanje,jedino osoba velikog srca.naravno,pod uslovom a srce pise.mislim da ces razumeti sta sam htela da kazem :)
9. http://blackeyedema.blog.co.yu/blog/blackeyedema | 10/14,2008 at 22:32
Koliko malo iskrenih, jednostavnih reci, a koliko bola izbija iz njih...