Sećanje...04.11.1999-04.11.2008.
sonatica | 03 Novembar, 2008 23:30Mom Branku, Vitezu, junaku -1963-1999
Bio si hrabar. Pošten. Iskren. Krasile su te najbolje osobine.
Bio si moj veliki prijatelj. I danas si, verujem da me čekaš na onoj stazi prijateljstva, među anđelima.
Našli su te mrtvog u stanu. I policija je dala saopštenje da si se ubio.
Mnogo sam razmišljala o tome. Da li je to istina, ona prava?
I danas ne znam.
Voleo si me kao dragu prijateljicu. Uvek bio na mojoj strani. I ja na tvojoj. Bili smo tim. Svi su nam zavideli zbog toga.
Zadnji put smo se videli na Z.sahrani. Išli smo zajedno...čvrsto si me držao da ne padnem od bola.
04.11.1999. kada sam na radiju čula da tebe više nema, po prvi put u životu plakala sam jako, najjače.
I nisu mi dali da te ispratim...položim cveće i da ti kažem " Doviđenja prijatelju "...
Znali su da bih pala i da bih totalno odlepila.
Sada sam pala. Na samo dno.
Nema ni tebe ni Z, da me podignete i da mi smehom oterate tugu.
Živiš u mom srcu, živećeš zauvek...
Čekaj me...ja ću doći...
Misli na tebe i voli te
tvoja......
******
Još jedna bol koju ću zauvek nositi u srcu...
Posted in
tuga .
Dodaj komentar: (4).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
1. casper | 11/04,2008 at 00:29
Sonatice, koliko bola...koliko izgubljenih prijatelja....zivot zaista zna da bude surov.:(
2. Baladasevic | 11/04,2008 at 11:48
Draga moja sonatice...
Kako odmice zivot, tako se lagano gase svece nasih rodjaka, pa prijatelja, pa i mi pakujemo kofere. I meni je pre par godina za sedam meseci sedmoro bliskih otislo, i to nekoliko mladjih od 45 i 40. Svega ima u Bozijoj basti, i nismo ni svesni toga. Jedared, kad budes dosla kod mene u goste i kad budemo stajali na salasu zagledani u ravnicu, osetices vreme u tisini i vetrovi ravnicarski donece i pronece mnogo odgovore i siguran sam da ce ti biti lakse. Veoma slicu pricu nosim i ja, za dragog prijatelja Radovana, koji je otisao 1999-e, robujuci poslu, brzini, zurbi...
I cesto zamirisi miris ravnice u grudima i vrati nas na ono vreme koje nas opet ceka da nas prenese u neku drugu pricu...
Divanicemo jedared o tome. A nasa secanja, deo su nas samih i cine nas onim sto jesmo...
Sa salasa pozdrav ravnicarski, otvorenog srca.
3. tijanas | 11/04,2008 at 12:40
zao mi je..
4. iluzija | 11/04,2008 at 17:44
Zao mi je... :(