Rozalinda - SAMA
sonatica | 16 Avgust, 2008 20:28Telefon je uporno zvonio dok sam kupala Jelu. Nisam se mnogo obazirala na njega. Želela sam da na miru okupam svoju malecku. Onog momenta kada sam Jelu stavila u krevetac i kada sam zapalila cigaretu, telefon je ponovo počeo da zvoni.
Da..Bio je to ponovo M. Videla sam njegov broj na displeju telefona i na listi propuštenih poziva.
- Ćao Rozi. Kako si, kako je Jela?
- Ćao, dobro smo...reci...
- Znaš, razmišljao sam o svemu. Da dođem na kafu?
- Naravno, ali pod uslovom da si trezan.
- Osećaš valjda po glasu da jesam- oho, počeo je da se ljuti...
Došao je, posle sat i nešto. Doneo je ogroman buket cveća, velikog plišanog medu, i kesu u kojoj je nešto bilo spakovano.
- Meda je za Jelu, a ovo je za tebe, glas mu je bio nervozan i pružao mi je cveće i kesu. - Ljubav se ne kupuje, pokušala sam da se izvučem iz njegovog zagrljaja...
Pogledala sam ga. Na licu je imao novu boru, tuga se videla u očima. Bilo mi je dođavola teško, ali odlučila sam da razum mora da pobedi srce. Srce je plakalo, a razum je bio hladan kao led.
Onda mi je ispričao za sina. Uspeo je da izađe iz zatvora. Utvrdilo se da nije kriv, i da je samo korisnik narkotika, ali ne i diler. Poslat je na lečenje umesto u zatvor na odsluženje kazne. Oružje je pripadalo njegovom drugu.
Njegova bivša, za koju je mislio da joj je potrebna uteha, pronašla je novu ljubav, nekog klinca iz kraja, mlađeg bar petnaest godina od nje.
M je obavešten o hapšenju sina jer je ipak, on bio otac. Počeo da živi u iznajmljenom stanu, sam. Nije se javljao jer je želeo da sam stavi tačku na alkohol i da se sredi. Pričao je sve u jednom dahu, i onda je rekao da voli mene i Jelu, i da je pogrešio što me je optužio da ga varam sa kolegom.
Ćutala sam. Morala sam i ja da razmislim. Tačno, bio je trezan i bio je ozbiljan. Nije postojao razlog da mu ne verujem. Ali, ćudljiva ženska pamet, nije mi dala mira. Setila sam se da je pokušao da me udari. Nebitno je to što je bio tada pijan. Ipak je to pokušao.
- Pusti sada mene da još malo razmislim. Neću ponovo da odlučim na brzinu. Više nisam ona klinka koja je ludela za tobom i koja ti je, bez razmišljanja, pružila miran dom.
- Rozi, ne mogu da te razumem. Toliko smo se borili za našu ljubav...
O Bože dragi, ponovo je počeo sa romantikom i patetikom. To liči na njega. Ali, ja više nisam romantična, još manje patetična.
- Rekao si sve što si želeo. Idi sada. Zvaću te, kad razmislim o svemu.
Otišao je. Bila sam sama. Po ko zna koji put u životu. Sama..ovoga puta sa devojčicom koju je trebalo čuvati, pružiti joj ljubav i topli porodični dom. Treba da ima oca. Ali oca koji nije mekušac i nestabilno biće koje će stalno padati i stalno se dizati sa dna. A M je bio takav.
Misli su mi se motale po glavi. Da li ga volim, koliko? Da li bi ponovo pokušao da me udari? Pitanja su se nizala, a noć je odavno pala i grad je utonuo u san. Bila sam budna i bila sam sama. Mama dolazi za sedam dana. Treba i njoj sve objasniti.
Preživeću sve, ponavljala sam kao mantru, dok se rađao novi dan a ja tonula u san...
- Nastaviće se -
Posted in
priče .
Dodaj komentar: (10).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
1. andrijana | 08/16,2008 at 20:58
@Sonatice, ako je jednom pokusao da te udari, pokusace ponovo sigurno! Ja uvek kazem da je bolje dobar razvod nego los brak! Zato, mislim da ne treba da mu se vratis, on nije zasluzio tvoju ljubav!
2. sanjarenja56 | 08/16,2008 at 21:19
Sonatice, razvijaš priču moćno...Čekam rasplet.
3. phedredelaunay | 08/16,2008 at 22:35
Moram priznati da si me iznenadila, ocekivala sam da ce mu oprostiti.
Nekako verujem da osoba koja ima dete ne moze biti sama.
4. Pinokio | 08/16,2008 at 23:21
Neobican nastavak.....
5. biljana | 08/16,2008 at 23:50
Neka razmisli...posle svega, ko zna šta je ispravno...
Čekam nastavak :)
6. tuzna | 08/17,2008 at 00:30
"Setila sam se da je pokušao da me udari. Nebitno je to što je bio tada pijan. Ipak je to pokušao."
Da,a na neke fgatalne greske cesto u trenucima odluke zaboravimo...Na nasu zalost...
7. sanjarenja56 | 08/17,2008 at 07:59
Andrijana, sonatica ne priča svoju priču (ili bar mislim da nije njena). A da jeste, onome koji udara NIKADA nema povratka!
8. andrijana | 08/17,2008 at 09:14
Sanjarenja, nisam znala da prica nije njena, jer toliko sam se uzivela u pricu, da izgleda tako stvarno! Ona mi nece zameriti sto sam pomislila da je njena prica! Izvini Sonatice! Kiss
9. sonatica | 08/17,2008 at 11:57
Priča, tačnije buduća knjiga, nije moja autobiografija. Andrijana, ne ljutim se. Zaista deluje kao stvarnost. Sve ovo može da se desi svakome od nas. Na sreću, meni se to nije desilo. Jedino je stvarno da je postojao kafić " pusta pustinja ", i M stvarno postoji i stvarno je alkoholičar. Ostalo je fikcija, ili ono " šta bi bilo kad bi bilo ".
Hvala vam što čitate ove delove...mislila sam da prekinem sa objavljivanjem, da bi vam danas-sutra knjiga bila zanimljivija...Šta mislite o tome?
10. andrijana | 08/17,2008 at 12:02
@Sonatice, nemoj da prekines sa pisanjem ovde na blogu! Jer mi imamo tu cast da citamo premijerno tvoju knjigu koja ce tek ugledati svetlost dana! A i kada je budes objavila, veruj mi, bicu prva u redu da je kupim i ponovo procitam! I nadam se da cemo se videti jednog dana i da ces mi napisati posvetu na prvoj strani kao sto rade svi veliki pisci! Zato, nastavi sa pisanjem! Inace, kako ce se zvati knjiga? Hoces li nas obavestiti kada bude izasla da znam da je kupim?