Letnja depresija
sonatica | 15 Avgust, 2008 09:09Ne pišem ovih dana. Ćutim i razmišljam u tišini. Uhvatila me je dobro znana letnja depresija. Ne mogu da izađem iz nje.
Tražim smisao u sunčanim jutrima. Ne nalazim ga.
Tražim svetlost u vrelom danu, i ne mogu je pronaći.
Tražim nešto u vrelim letnjim noćima i ne mogu da pronađem to nešto.
Na radiju tužne i ružne vesti. Oko mene takođe tuga. Lagano nestaje jedan svet. Svet koga sam poznavala i volela.
Ne mogu da se naviknem na promene. Ja sam rob navika. Juče, sasvim spontano, počela sam priču o njemu. Shvatila sam posle da me muče ta sećanja. A živim od njih.
Ne znam da napišem dobar post. Ovaj je previše obojen nekom sivom bojom svakodnevnice.
Tražim sreću u retkim nasmejanim licima. Lažan je osmeh. Vidim to i osećam.
Još jedno vrelo leto bliži se kraju, a mojoj tugi ne vidim kraj. Ne tražim puno.
Samo mrvicu razumevanja, malo pravih osmeha i iskrenih reči.
Borim se protiv veštice zvane depresija, sa velikim slovom D. Kida mi dušu, razara telo, čini da postanem neka druga osoba.
Izgubljena u vremenu i prostoru, uzalud tražim LJUBAV da se vrati....
Posted in
tuga .
Dodaj komentar: (10).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
1. vladica | 08/15,2008 at 09:46
Moja preporuka : Pod hitno odi negde u prirodu. Odi na zemunski kej, prošetaj, neka i kiša pada. Pokušaj da upiješ one boje Dunava, da ih sjedniš sa nebom. Osetićeš koliko je život lep i da je depresija samo jedan korov kog sama možeš poseći.
2. mladiluk | 08/15,2008 at 12:11
Ima takvih situacija kad semafor pokazuje nepovoljan rezultat, protivnik vrši pritisak, naši igrači nikako da povežu dva dobra dodavanja. Ali, kao što sve ima svoj kraj tako i loše stvari imaju svoj kraj. A onda... Onda će biti sve kako treba. Gore-dolje, stalno tako ide u životu. Dobro je kad te oscilacije nisu prevelike i kad graf ne ide prenisko dolje.
3. hyperblogger | 08/15,2008 at 13:50
jest, pravo zbori vladica... kontakt sa prirodom ume da otera depresiju... mene uvek leci kada me uhvati taj osecaj... onda odem u setnju, ili se bavim svojim cvecem i bude mi lakse.
4. iluzija | 08/15,2008 at 14:00
Poslusaj sta ti kaze @vladica... Izadji s drustvom, opusti se, smej se i manje ces razmisljati o onome sto te muci :)
5. tuzna | 08/15,2008 at 14:26
U znak ogromnog razumevanja poklanjam veliki iskreni osmeh,a reci...ne umem...
Zato umem da zagrlim i :*******
6. sanjarenja56 | 08/15,2008 at 16:39
Sonatice, ima takvih dana i perioda čak...nije lako isplivati, ali se mora. Jednostavno mora.
7. saki | 08/15,2008 at 17:10
budi sigurna,ovde na blogu si nasla sta trazis,nas osmeh nije vestacki!Depresija je relativna stvar,ali mi smo tu da ti ne bi ni pominjala tu "vesticu""!!!pozzzz
8. andrijana | 08/15,2008 at 19:17
E pa ovde na blogu mozes naci puno smeha, i ne brini mi cemo te oraspoloziti! Pored nas nema tuge! Mada je dobro da nekada svu tugu istisnes iz sebe da bi mogla da krenes dalje, zato se ti lepo isprazni a mi te uvek cekamo ovde nasmejanih lica da ti pruzimo puno radosti!Pozdrav!
9. casper | 08/15,2008 at 23:37
i ja sam tako stigla pre par dana sa tom istom vesticom na ledjima,nije mi se resio problem, nije mi se desilo moje cudo,ali mi se desilo da tu vesticu ne cujem gde mi se smeje,jer stalno cujem smeh ovih razdraganih ljudi na blogu...njihov smeh je lepsi i ne boli
10. phedredelaunay | 08/16,2008 at 22:38
Leto je, kaze moj doktor, lose doba za depresivce. Osetim i na vlastitoj kozi, jer se protiv iste vestice borimo. Priroda i svetlost dana stvarno lece, iako je cesto tesko krenuti.