Још једно писмо...03.10.1999.-03.10.2008.
sonatica | 02 Oktobar, 2008 22:53
Најдражи мој пријатељу,
Кажу ми да време лечи све. Лажу ме...Само ме теше и желе да наставим напред, да се више не враћам назад.
Како? Зар могу напред без тебе?
Ево дође и ова година девета, а ја и даље тугујем и мисли ми ка теби лете.
Био си ми пријатељ, волела сам те као старијег брата, рођеног брата
кога немам. Волим те и даље, и будим се ноћу када се сетим те проклете,
најтужније недеље.
Рекао си - " видимо се у недељу " и дуго се опраштао са мном. Као да си знао да последњи пут разговарамо.
Ти си отишао на небо, међу анђеле, те недеље 03.10.1999. мало пошто је часовник откуцао подне.
Опрости ми што нисам могла да плачем те недеље. Опрости ми што сам плакала много...касније.. Опрости ми што плачем сада.
Недостајете ми много Гага и ти..и Вучко...Речима не могу да опишем колико.
Рада и ја плачемо када се видимо. Деца су већ мали и велики људи. Био би поносан на све њих...да их видиш данас.
Не могу ти рећи " Збогом " јер та реч не постоји у мом речнику када си ти у питању...када су Гага, Вучко, Бранко у питању.
Живите у мом и у срцима свих нас који смо вас волели.
И знам рекао би сада " Мала, само храбро, желим да будеш добро " ....
Бићу добро, драги мој пријатељу....
Једнога дана ћемо се опет срести, зар не? И на том небеском путу бићемо
заједно...на једној звезди која окупља све пријатеље, на звезди која се
окреће и најлепше светли...Једнога дана..
До тада сањај вечни сан, најбољи, једини мој пријатељу...мирно и тихо.
Недостајеш ми...
Много!!!
- Мом пријатељу који је страдао у злочину на Ибарској магистрали 03.10.1999. -
Posted in tuga . Dodaj komentar: (9). Trekbekovi:(0). Permalink